Мати

Мати
Алекси Шантићу

Твог живота цв'јет је свен'о,
Твоје сунце преста сјати,
Сунце моје угашено. –
Мати, Мати!

Ти си бл'једа, к'о смрт бл'једа,
Пакост, злоба свуд те прати,
Крв т' испише твоја чеда –
Мати, Мати!

Ти се надаш, надом тјешиш:
''Бог је добар, он ће дати!''
И не слутиш како гр'јешиш.
Мати, Мати!

Твоји синци твоји нису,
Ти их не см'јеш својим звати
Туђе слуге постали су. –
Мати, Мати!