“Вијенцу”

“Вијенцу”

Српско-прав. цркв.  пјевачком друштву у Брчком

Слава вама витезови храбри!

Носиоци српске свијести праве,

Лучо света посавске просвете!

Живи доказ старе наше славе.

“Слава вама!” Одсвуд Србин кличе,

Огледало нашијех дједова -

У вама се сва прошлост огледа

И будућност српскијех синова!

Опојени српском пјесмом живом

У њу своју полажете наду;

Најдивније пјесме српских гора

С ваших уста кр’јепе Српчад младу.

Слава вама идеали живи!

Прадједова наших дивна дико!

Слава вама узор-српски синци!

Кличе вама мало и велико.

Пет вјекова Србинове гусле

Тјешиле га у часове тешке,

Пјевао је и плакао с њима;

Сјећао се прошлости витешке.

Па и сада омладина мила

Пригрлила гусле Србинове,

Пјесме пјева својој слави старој,

С њима чека зрак слободе нове.

Таки само прегаоци наши

Прославиће српско име св’јетом,

Што слободу и дјетињство љубе

И снаже се српском пјесмом светом.

Слава вама! И мој поклич бурни

Отима се, синци српског соја,

-Вама браћо, идеали моји! ….

Из грудију скромна пјесма моја.

Цариград, 3. новембар 1897.    С. А. Карабеговић