Ох, та љубим те ….

Ох, та љубим те ….

Ох, та љубим те,

Љубим, жаром срца,

Љубим те к’о зора

Исход раног сунца.

Љубим те мајко,

Љубим истински,

Ох, љубим те, љубим -

Љубим синовски ….

Ево ти се кунем

Тобом, мени светом,

Кунем ти се мајко

Пред цијелим с’вјетом.

Тако ми правде

Вишњега Бога,

Тако ми српског

Имена мога.

Тако ми оних

Спомена свију,

Вјекови тамни,

Што н’о их крију.

И тако ми тебе

Најмилије,

Љубићу те дотле

Док ми срце бије! …

Противу ислама,

То ништа није,

Син отаџбину,

Љубити смије! …

                 Будимпешта, 8. августа 1900.

                 Србин Авдо Карабеговић*).

*) У потпису, никакве фалсификације нема. Писац.