Пред твојим станом
Ноћ је тавна, непрегледна,
Вјетар шиба са свих страна …
Измучена сјенка једна
Стајала је крај твог стана.
Ледне капи хладне кише
Шибаху је ц’јело вече
И ништа се не чу више -
До Златица како тече.
Ти у свилу затрпана
Блажене си снове снила;
Њена душа уплакана
Молитве је Богу вила.
“О свемоћни! Боже свети ….”
Чу се кроз мрак ноћи тије,
“Једнога се срца сјети:
Чувај ми је, чувај ми је ….”
"Босанска вила" бр.7 1907.год.
Нема коментара:
Постави коментар