На рушевинама
О, дај ми руку, да те водим
туда,
тек чувај ми се, да ми не
посрнеш;
гле, како бршљан обрасто је
свуда!
Дивота сама куд год оком
сврнеш;
гле, лаки лахор косицу ти
глади!
И ђаволасто у њедра завири
и обрашчиће твоје вреле хлади
и опет даље, несташко отпири.
Нема коментара:
Постави коментар